O ulozi srpske intelektualne elite na Kosovu

Текст: Радио Косовска Митровица (Филип Вучковић)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“

У Приватном културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици синоћ (4. новембар 2021) је одржана промоција књиге историчара Петра Ристановића „Илузија моћи: Српски критички интелектуалци и комунистички режим“.
О књизи су, поред аутора, говорили и књижевни критичар Алекандар Дунђерин и историчари Милош Дамјановић и Милош Тимотијевић.
Књига говори о српским критичким интелектуалцима, чији је посао био да мисле и то своје мишљење, о разним друштвеним темама јавно износе, каже аутор књиге Ристановић.
„То су радили аутономни појединци, на основу својих моралних схватања. Они нису били људи који су следили неко наметнуто мишљење. Књига прати њихова деловања од краја шездесетих година, када је слободно мишљење постало могуће, па све до 1991. године, када креће организовање политичког живота и повратак вишепартијског система у Србији, када се и већи део тих интелектуалаца политички ангажује“, рекао је Ристановић.

Ово је други пут да Петар Ристановић гостује у „Акваријусу“. Митровачкој публици је прошле године представњена његова прва књига „Косовско питање 1974-1989“.
„Петар Ристановић је у ‘Акваријусу’ други пут за ових годину дана, пре свега зато што, са ове две књиге које је објавио, показује да је историчар који не припада у, тренутно две зараћене стране у српској историјској науци. Дакле, није у оној изразито националној и није у оној која је антинационална. То је пут који враћа историју, по мом мишљењу, на прави колосек а то је на основу докумената, на основу архивске грађе, где сведочимо истину, у овом случају о нашој блиској прошлости“, сматра књижевни критичар Александар Дунђерин.

Дунђерин додаје да упркос јавном мишљењу и митовима, српска интелектуална елита није била одговорна за ратове и распад Југославије, али и да није унела било какву националну свест.
„Када се прочитају књиге Петра Ристановића, ‘Косовско питање 1974-1989’ и ‘Илузија моћи: српски интелектуалци и комунистички режим’, која првенствено говори о улози српских интелектуалаца и дешавања у ондашњој Југославији а поготово на Косову и Метохији, онда схватамо да је она минорна. Заблуда, где можемо веровати како је српска интелектуална елита учинила било какав бољитак, читањем књиге Петра Ристановића схватате да није тачна. Та српска интелектуална елита није одговорна за ратове и распад Југославије али она такође није ни унела у Србију било какву националну свест“, наводи Дунђерин.

Историчар Милош Дамјановић каже да је тема књиге значајна са свих страна и да је због свог значаја до дана данашњег остала актуелна.
„Тема је актуелна и дан данас, иако је то тема из једне прошлости али не тако давне, која је свакако оставила дубоке последице по српско друштво, које се и данас имплицирају. Значајна је као тема која је досад у мањој мери изазивала пажњу професионалних истраживача. Ристановићу је успело да на ову тему одговори на крајње озбиљан и научно утемељен начин и осветли тадашње прилике и улогу коју су имали тадашњи интелектуалци. Уз помоћ ове књиге може се спознати да српски интелектуалци нису имали ни приближну или судбоносну улогу у одређивању политичких или спољно-политичких корака које је преузимало политичко руководство Југославије. Напротив, због свог опозиционог деловања, наилазили су на прогонства из јавног живота односно на неку врсту изолације и отпадништва“, рекао је Дамјановић.

Петар Ристановић је историчар, рођен 1985. у Подгорици. Детињство је провео у Ужицу где је завршио основну школу и гимназију. Основне и мастер академске студије историје је завршио на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На истом факултету је у децембру 2018. године одбранио докторску дисертацију „Српска интелектуална елита и косовско питање 1974–1989”. Добитник је награде „Гаврило Принцип”, издавачких кућа „Просвета” и „Принцип”, за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Србији током 2018. године из области националне историје. Од фебруара 2011. запослен је на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије” Института за српску културу Приштина са седиштем у Лепосавићу. Аутор је више научних радова објављених у Србији и иностранству и учесник више међународних и националних научних конференција. Објавио две књиге: „Косовско питање 1974-1989“ (2019) и „Илузија моћи. Српски критички интелектуалци и комунистички режим“ (2020).

Извор: Радио Косовска Митровица >>

Категорија : Poetsko ćoše, Polemičko ćoše
Ознаке : , , , , , , , ,