Dejan Aleksić gost „Akvarijusa“
Стваралачки портрет Дејана Алексића (Краљево), једног од најзначајнијих савремених српских књижевника, биће представљен у Косовској Митровици у петак 2. јула и у суботу 3. јула 2021. године. Вече посвећено његовој поезији и прози, заказано је за петак (2. јул) у 20 часова, док ће своју књижевност за децу аутор представити у суботу (3. јул) у 12 часова. Оба програма биће одржана у Приватном културном центру „Акваријус“. У програму, поред аутора, учествују и доц. др Сања Микетић Суботић, доцент на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Косовској Митровици, песник и књижевни критичар из Грачанице Жарко Миленковић, и новинарка Радија Косовска Митровица и публициста Ивана Вановац.
Улаз је слободан.
Дејан Алексић, рођен 1972. године у Краљеву, објавио је више десетина песничких, драмских и прозних књига, од којих је највећи број књига за децу. Његове песме су уврштене у бројне зборнике и антологије, а превођен је на енглески, немачки, норвешки, бугарски, грчки, македонски, мађарски, словачки, словеначки и русински језик. Алексићево књижевно дело заступљено је у читанкама за основну школу. За своје стваралаштво добио је скоро сва значајна национална признања и књижевне награде: „Змајеву награду“ Матице Српске, награде “Меша Селимовић“, “Бранко Миљковић“, „Матићев шал“, „Васко Попа“, „Борислав Пекић“, Награду САНУ, Просветину награда, Бранкову награду, награде Сајма књига у Београду „Раде Обреновић“ и „Плави чуперак“, међународну награде “Мали принц”. Двоструки је добитник и награде „Политикиног забавника“.
Од песничких остварења издвајају се књиге „Потпуни говор“ (1995), „Свагдашњи час“ (2000), „После“ (2005), „Довољно“ (2008), „Једино ветар“ (2011), „Бити“ (2013), „Радно време раја“ (2019). Аутор је и романа „Петља“ (2021). Међу великим бројем књига за децу посебну пажњу привлаче „Дугме без капута“ (2002), „На пример“ (2006), „Божићна прича“ (2007), „Музика тражи уши“ (2008), „Кога се тиче како живе приче“ (2013), „Чудесни доживљаји азбучка Првог у тридесет слова“ (2015).
Живи у Краљеву, где ради као главни и одговорни уредник у издавачкој делатности Библиотеке „Стефан Првовенчани“, која је издавач најпрестижније ововековне српске песничке едиције „Повеља“, која носи истоветни назив као и часопис.
Поезија за одрасле Дејана Алексића најчешће је у критици окаректерисана као неосимболистичка, мада по тематским и стилско-поетским одликама надилази те оквире. Алексић врло често користи класичне форме и облике, пише у везаном стиху, што је за млађе савремене ствараоце реткост, али тај стих надграђује се и истиче по својој јединственој сложености која се огледа у бројним опкорачењима на неочекиваним позицијама, што води отежавању повезивања семантичких целина које су често испрекидане и бројним инверзијама, семантичким рогобатностима и уметнутим реченицама, што отежава читање, али га и уздиже на виши ниво. Алексићева поезија изразито је ерудитивна, препуна симбола и метафора остварених са изразитим версификаторским умећем, док се на идејном плану истичу теме метафизичких димензија изражене кроз свакодневне ситуације, кроз опозицију мало-велико, банално-трансцедентално.
Дејан Алексић је посебно афирмисан као књижевник за децу и сматра се наследником Душка Радовића, Драгана Лукића, Драгана Ђорђевића и Љубивоја Ршумовића. Аутор је неколико позоришних текстова за децу и заступљен је у читанкама за основну школу. Његове песме представљају праве језичке игре које карактерише супротстављање појмова, персонификовање предмета и појава, као и груписање израза по звуку, при чему се гради јединствени сплет елемената баладичности, хумора, пародичности и игре изражених кроз занимљиве, неочекиване и свеже риме које подстичу машту, разиграност и смисао за лепо. Што се тиче саме идеје водиље када је књижевност за децу у питању, Алексић закључује да је идеални песник за децу онај који би успео да синтетише стваралаштво Васка Попе и Душка Радовића.
