„Vasilj, ne ideš ti nikud!“
Текст: Радио Косовска Митровица (Ивана Вановац)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Харис Личина)
Ако хоћеш да видиш колики је човек неко био, мораш да гледаш колика је његова смрт. А да би то схватио, јако је важно да је пустиш да одлежи. Ако је та смрт жива и након неколико година, онда је умрли био Човек. Личност.
Васиљ Аџић је прошао овај тест. Његова смрт је жива и сада, равно две године од како је преминуо.
Кажу да су пријатељи на дан његове смрти били изричити: „Васиљ, не идеш ти никуд!“ Били су озбиљни и његов лик и стваралаштво као у урну, похранили у велелепну монографију која је синоћ представљена породици и пријатељима овог митровачког мултимедијалног уметника.
Монографију – Васиљ Аџић (1976-2019) „Наџезирај ми слику“ приредили су уметници Александар и Миљана Дунђерин. У њој се упознајемо или присећамо колико је талената Васиљ имао. Био је сликар, глумац, музичар, песник… Био је непоткупљив, предан, раздраган, паметан, начитан, предусретљив…Имао је он наравно и мане и грехове и грешке, али смрт је као решето… када имате велика дела, и ткање решета је крупно, па све лоше просто пропадне у заборав. Остане само оно најкрупније, највредније грумење племенитог, неуништивог.
Монографија садржи информације о Аџићевом животу, казивања његових пријатеља и сарадника (мада је Васиљ од сваког сарадника умео да направи пријатеља) и мноштво разноврсних фотографија његових ликовних радова, сценских наступа али и оних из привате, породичне архиве . Одрађена је изузетно добро, тако да изванредан и занимљив литерарни део који је уредио Александар Дунђерин, прати сјајан графички дизајн уз одличну обраду фотографије за шта су заслужни Миљана Дунђерин и Жељко Банфи.
Монографија, чији је издавач Унија М из Косовске Митровице, а чију је штампу финансирала породица и група пријатеља, промовисана је у ПКЦ „Акваријус“, у чијој галерији је постављена и ретроспективна изложба Аџићевих цртежа и слика.
Кроз приче његових пријатеља, присетили смо се зашто Васиља памтимо и данас; кроз цртеже, сетили смо се његовог дечачки немирног духа, а кроз песму, његове весељачке и доброћудне природе. Васиља би требало и морали би да га памте сви Митровчани и Звечанци јер је његова појава, раскош његовог талента И интелекта, ако је тако потребно рећи онда и његовог културно –уметничког делања, колико велики – толико и важан. Важан , у смислу да је неки незнанац који би стицао мишљење о нашем месту на основу насумичног познанства са Васиљем, Митровицу и Звечан могао да доживи искључиво као места урбаног, модерног, отвореног духа, у коме живе неки паметни, занимљиви и мислећи људи.
„Васиља Аџић је био пре свега интелектуалац. Ви можете да будете и одличан уметник и експерт у својој области, али ако сте интелектуалац, то значи да морате да имате морални рефлекс на све друштвене аномалије. Васиљ Аџић је о томе без задршке говорио, о томе сведоче и интервјуи које је давао као и безброј наших полемика. Ја лично не знам ниједног уметника са којим сам се висе препирао и свађао на тему уметности“, рекао је на промоцији монографије један од приређивача Александар Дунђерин и додао да је управо то нешто у чему бисмо могли да се угледамо на Васиља – да храбро, отворено И искрено разговарамо чак и онда када се не слажемо. Дунђерин је подсетио да се Аџић залагао за промене на пољу културе и уметности, да је у томе био истрајан и неустрашив те да је његов највећи непријатељ било једноумље.
„Захваљујући Васиљу Аџићу, спознао сам да је јако тешко живети на Косову и Метохији и у Косовској Митровици, али и да је у овом граду прелепо умрети“, рекао је Дунђерин.
Велики Васиљев пријатељ Мишко Радовић каже да је Васиљ био чиста енергија захваљујући којој је умео да доминира сценом, чак иако није био музички виртуоз.
„Имао је он ту енергију, имао је, што би странци рекли фанки потезе. Кад је он био на бини, нисте могли да будете мирни. Кад је Васиљ био на бини, сви су били насмејани и ја знам да би он волео да и вечерас овде буде тако“, рекао је Радовић, са којим је Васиља годинама био у организационом одбору Међународног џез и блуз фестивала „North City“.
О стваралаштву И животу Аџића говорили су и његови пријатељи Горан Стојчетовић – сценограф у Народном позоришту Приштина, Немања Радовановић – песник из Косовске Митровице, Миљана Дунђерин – академски сликар И један од приређивача монографије. Речи захвалности пријатељима и ПКЦ “Акваријус” упутили су и чланови најуже породице. Остатк вечери се певало и свирало. Васиљеви пријатељи Петар Ракић, Мишко Радовић и многи други потрудили су се да буде онако како је Радовић наговестио – ведро и насмејано.
На крају вечери, окупљени су у знак сећања на аутентичан Васиљев концепт „Колективне слике“, урадили једну заједничку слику,
Монографија је у продаји и могуће је набавити је у ПКЦ “Акваријус” по цени од 1.200 динара.
Митровички мултимедијални уметник Васиљ Аџић изненада је преминуо 22. августа 2019. године у 44. години живота.
Последњих година пред смрт интезивно је био ангажован на пољу ликовних уметности и иза себе оставио велики број цртежа и слика.
Присутан је био и у области музичке и сценске уметности. Као глумац био је ангажован у Народном позоришту Приштина где је играо улоге у представама: „Хотел Косово“, „Венецијанке“, „Сестре“, „Подгоричка скупштина“, „Слободан шоу“… Један је од организатора митровачког џез и блуз фестивала (Нортх Цитy Јазз & Блуес Фест), где је осмислио и организовао, између осталог, и ликовну колонију „Колективна слика“.
Био је члан жирија Ликовних окршаја у Галерији „Акваријус“. У „Акваријусу“ му је организована и прва самостална изложба 2018. године („Буђење“), а потом и изложба „Ћирилица“ (2019).
Његов уметнички рад и интелектуални ангажман препознати су и изван Косовске Митровице, о чему сведочи, између осталог, и учешће на Другом тријеналу уметности самоуких визионара, репрезентативној међународној манифестацији у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине, која окупља неакадемске сликаре из читавог света.
То је била круна његовог ликовног стваралаштва, али и уметничког ангажмана уопште.
Успех је утолико већи што је међународни жири Аџићеве радове уврстио у званичну селекцију за изложбу бирајући између 660 радова пријављених 145 уметника из 32 земље!
Изложба је отворена 16. октобра 2019. године у Београду, у Уметничком павиљону Цвијета Зузуроић.
У знак сећања, на годишњицу смрти Васиља Аџића, на згради у којој је живео, осликан је мурал са његовим ликом. Мурал су насликали ликовни уметници, некадашњи студенти митровачког Факултета уметности Вук Ђурић и Александар Глибетић, на иницијативу Васиљевог братанца Радака Аџића и дугогодишњег Васиљевог пријатеља Милана Добрића.
Васиљеви другови, некадашњи ученици митровичке Гимназије, генерација 1995/96, обезбедили су стипендију која носи његово име, коју је јуна ове године добило двоје најбољих ученика ове школе.
Извор: Радио Косовска Митровица >>
